Predviđanje i donošenje odluka

Predviđanje i donošenje odluka

Pojam odlučivanja podrazumeva proces odabiranja jedne od dveju ili većeg broja alternativa čijim delovanjem bi se postigao zadati cilj u bližoj ili daljoj budućnosti. Proces odlučivanja uključuje: postavljanje ciljeva koje bi trebalo postići, identifikovanje problema, pronalaženje i ocenjivanje alternativnih aktivnosti za postizanje postavljenih ciljeva, odabir jedne alternativne akcije, sprovođenje te aktivnosti i ocenjivanje postignutog rezultata. Pri odabiru alternative mogu se koristiti tri pristupa: iskustvo, eksperiment, istraživanje i analiza.

Većina odluka donosi se u neizvesnim okolnostima. Odlučivanje obezbeđuje okvir i metodologiju za racionalno donošenje odluka u slučaju kada su ishodi neizvesni. U zavisnosti od toga da li se pre donošenja odluke vrši testiranje sa ciljem smanjenja nivoa neizvesnosti ishoda ili ne, odlučivanje može biti sa ili bez eksperimenta.

U cilju poboljšanja odlučivanja u neizvesnim okolnostima, razvijeni su savremeni principi koji takvo odlučivanje mogu učiniti kvalitetnijim i boljim. Neke od savremenih metoda koje se primenjuju kod neizvesnih ishoda su i analiza rizika, stablo odlučivanja, teorija preferencije. Kada je potrebno doneti odluku na osnovu velikog broja promenljivih koje utiču na posmatrani neizvesni ishod, sve veću primenu nalaze veštačke neuronske mreže.

Predviđanjima se pretpostavlja ishod događaja u budućnosti. Mogu se predvideti posledice nekog budućeg događaja, vreme kada će se događaj desiti, ili pak, vremenske serije, odnosno, koju će vrednost imati serija periodičnih podataka u određenom vremenskom trenutku. Razvijene su različite metode procene i prognoze. Veliku primenu imaju statističke metode predviđanja, od kojih je najpoznatija i najčešće primenjivana regresiona analiza. Kod ove metode zavisna promenljiva, odnosno veličina koja se predviđa, izražena je kao matematička funkcija jedne ili više promenljivih, prediktorskih veličina, čije su vrednosti poznate u trenutku prognoze. Pored tradicionalnih statističkih metoda, dosadašnja istraživanja pokazuju da veštačke neuronske mreže u mnogim oblastima imaju značajan uspeh u rešavanju problema predviđanja, aproksimacije funkcija, klasifikacije i prepoznavanja uzorka.

Još jedna savremena metoda predviđanja, koja se primenjuje u slučaju kada je izlazna promenljiva izražena u obliku klasa ili kategorija, su stabla odlučivanja, tačnije podvrsta - klasifikacijska i regresijska stabla.

Značajan doprinos procesu donošenja odluka i predviđanju daje oblast operacionih istraživanja. To je interdisciplinarana oblast gde se primenom različitih kvantitativnih metoda i tehnika pronalaze najefikasnija, odnosno, optimalna rešenja u različitim situacijama proizvodne, društveno-ekonomske, tehničke i druge prirode. Oblast operacionih istraživanja obezbeđuje okvir i metodologije za rešavanje problema, odnosno, utvrđuje se jedan ili više predloga koji se nude donosiocu odluka kao moguća rešenja. Modeli operacionih istraživanja se primenjuju pri razmatranju problema sa neizvesnim ishodima i različitim tipovima ograničenja. Karakteristika operacionih istraživanja je primena različitih naučnih metoda pri analizi funkcionisanja realnih sistema i formulisanju njihovih matematičkih modela.

Bulevar Vojvode Mišića 43, 11000 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 2652076
http://fim.edu.rs